• English
    Loading

Istorijat IORS-a i osnivanje UOHS

Onkološki institut u izgradnji

Akademik i profesor dr Ksenofon Šahović je rodonačelnik savremene onkologije u Beogradu i osnivač prvog Onkološkog instituta (1939), koji je podignut zahvaljujući dobrovoljnim prilozima građana, a najveći prilog je dala kraljica Marija Karađorđević. Temelji Instituta postavljeni su 1939. godine, a osveštani 24. septembra iste godine. Sadašnji Institut je nosio ime "Zavod Kneza Pavla za izučavanje i lečenje raka", i funkcionisao je u sastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Nemačkim bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine, pogođeno je sklonište u obližnjem Karađorđevom parku, pri čemu su poginula 122 građanina. Pogođena je i zgrada tek dovršenog Instituta, iznad glavnog ulaza. Tokom okupacije, zgrada je ponovo izgrađena, ali je na Uskrs 16. aprila 1944. godine opet oštećena, ovog puta pri anglo-američkom bombardovanju. U periodu između 1947. i 1949. godine, zgrada je renovirana i proširena i u njoj su, pored Onkološkog instituta smeštene Prva interna klinika, Zavod za balneologiju i klimatologiju, Zavod za profesionalne bolesti i Radiološki institut.

Onkološki institut je imao Laboratoriju za eksperimente, histopatološku laboratoriju i hirurški odsek. Tadašnji direktor i osnivač Onkološkog instituta, profesor dr Ksenofon Šahović sledio je savremeni razvoj organizacije onkološke službe u svetu te je, pored fundamentalnih istraživanja, počeo sa osnivanjem kliničkog dela Instituta. Prvo je osnovao hirurški odsek. Krajem 1949. i početkom 1950. godine, profesor dr Sava Simić, hirurg, pomoćnik upravnika Prve hirurške klinike, postavljen je za šefa prvoosnovanog hirurškog odseka.

Hirurški odsek je 1950. godine imao 45 postelja. To je bio prvi i, tada jedini, antikancerski centar u našoj zemlji. Bio je to pionirski rad, praćen mnogim poteškoćama i nerazumevanjem. Prvih godina rada, hirurški odsek je bio opsednut inkurabilnim bolesnicima, jer su ga mnogi lekari, iz neznanja, smatrali azilom i mestom za smeštanje umirućih od raka. Zaslugom profesora dr Simića i njegovih tadašnjih asistenata, hirurški odsek je ubrzo poprimio karakter specifične onkološke ustanove. On je uveo multidisciplinarni pristup bolesniku, te su pored operacije bili lečeni i hemioterapijom i radioterapijom. Uveo je kliničko-istraživački rad u vrednovanju pojedinih metoda lečenja za rak dojke i maligne tumore gastrointestinalnog trakta. Najčešće operacije na Odseku hirurgije u Insitututu za onkologiju bile su operacije tumora dojke, rektuma, štitaste žlezde, tumora kože i malignih tumora ekstremiteta. Operacije su izvođene u dve operacione dvorane. Profesor dr Simić je rukovodio onkološkom hirugijom punih 20 godina.

Anestezija je u to vreme koristila samo Ombredanovu i Šimelbušovu masku, etar i hloroform. Odsek anestezije je formiran 1961. godine, a vodio ga je dr Jovan Pavlica, prvi lekar specijalista anesteziolog u Institutu. Dobijanjem odeljenja intenzivne nege (1969), odsek je prerastao u Odeljenje za anesteziju, koje je 1982. godine, zajedno sa službom za reanimaciju, postalo samostalna Služba za anesteziju i reanimaciju Specijalizovane hirurške klinike Onkološkog instituta. Anestezijom je rukovodio dr Milutin Planinšek, a reanimacijom dr Nikola Jovanović. Prateći napredak medicine u svetu, na klinici su za to vreme uvedene nove dijagnostičke metode kao što su rektoskopija i cistoskopija, a kasnije i ezofagoskopija i bronhoskopija.

Hirurški odsek je 1955. godine postao nastavna baza Medicinskog fakulteta za hirurgiju, na kojoj su prvi asistenti bili dr Dragoslav Milićević, dr Ljubiša Stambolović, dr Velja Mirković i dr Radmilo Tomin. Kasnije su za asistente primljeni dr Slobodan Nikolić i dr Milan Ostojić. Već tada je na Institutu sa osam nastavnika i saradnika izvođena kompletna nastava iz hirurške propedevtike i hirurgije za studente Medicinskog fakulteta.

Iz hirurškog odseka 1969. godine formirano je Hirurško odeljenje Instituta. Na mesto načelnika, nakon odlaska u penziju profesora dr Simića, dolazi profesor dr Ivo Popović Đani, koji je proširio i modernizovao odeljenje, organizovao odsek grudne hirurgije, osnovao Odeljenje intenzivne nege, unapredio organizaciju rada, angažovao se na usavršavanju i specijalizaciji mladih lekara u inostranstvu. Za glavnu sestru je postavio Radmilu Tiodorović, obrazovanu u Americi, koja je jedno vreme bila glavna sestra na Klinici Mejo. Profesor dr Ivo Popović je podigao stručni nivo rada i uopšte doprineo ugledu Ustanove.

Onkološki institut i Centralni onkološki dispanzer objedinjeni su 1970. godine, a nova ustanova je dobila naziv Institut „Ksenofon Šahović”. Institut je postao glavni klinički, dijagnostički i terapijski centar za maligna oboljenja u Srbiji. Do 1971. godine, zajedno sa profesorom Đanijem, na Odeljenju onkologije radio je tadašnji asistent profesor Milan Dragović. Odlaskom profesora Đanija u penziju, dužnost načelnika hirurgije 1972. godine preuzeo je profesor, tadašnji docent, dr Dragoslav Milićević. Iste godine, na mestu rukovodioca hirurgije zamenio ga je profesor dr Triva Litričin koji je rukovodio ovom ustanovom do 1978. godine. Te godine, Institut je reorganizovan, kada Odeljenje hirurgije prerasta u Specijalizovanu hiruršku kliniku, sa dr Milanom Putnikom na čelu. Dve godine kasnije, njega je zamenio profesor dr Radmilo Tomin.

U cilju racionalnijeg rada, septembra 1979. godine Institut „Ksenofon Šahović”, Klinički i terapijski centar Srbije i Radiološki institut izdvajaju se iz Medicinskog fakulteta i objedinjuju u Institut za onkologiju i radiologiju Srbije. Prvi rukovodilac Instituta bio je Prim. dr Kuzman Granić, a njegovi saradnici profesor dr Miloš Bekerus, dr R. Ilić, docent dr Slobodan Nikolić i Prim. dr Mladomir Pantelić. Profesor Radmilo Tomin rukovodio je Specijalizovanom hirurškom klinikom od 1980. do 1983. godine. Tada je Klinika imala 105 postelja i Službu anestezije i reanimacije, kao i poludnevni boravak sa 4 postelje i polikliničku službu. Terapijski servis „A“ obuhvatao je Odeljenje za tumore dojke, Odeljenje za tumore kože i mekih tkiva, i Odeljenje za operativnu ginekologiju, sa ukupno 48 postelja. Načelnik je bio profesor dr Radmilo Tomin. Terapijski servis „B“ obuhvatao je Odeljenje za tumore dojke i štitaste žlezde i Odeljenje za gastrointestinalni trakt, sa ukupno 50 postelja. Načelnik je bio tadašnji docent, profesor dr Slobodan Nikolić.

Kompletnu nastavu iz Hirurgije za studente medicine izvodili su profesor dr Radmilo Tomin, profesor dr Slobodan Nikolić i profesor dr Milan Ostojić, a od 1983. godine i asistenti pripravnici: dr Radan Džodić i dr Vladan Pošarac. Iako je posedovao izvanredan dar za edukaciju, dr Vladan Pošarac je zbog višegodišnjeg odsustva iz zemlje, nažalost, prestao da radi na Medicinskom fakultetu.

Zbog uspešnog rada, stečenog iskustva primenom timskog i konzilijarnog odlučivanja i najsavremenijih metoda dijagnostike, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) 1994. godine postaje referentna ustanova za onkološku zdravstvenu zaštitu u Srbiji. Vremenom, Institut je postao član mnogih međunarodnih, specijalizovanih organzacija: Grupe za izučavanje melanoma (Melanoma Study Group), Međunarodne unije za borbu protiv raka (UICC) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 1974. godine, Evropske organizacije za ispitivanje i lečenje raka (EORTC) 1982. godine, potom Unije centara za izučavanje raka, Evropskog udruženja za terapijsku radiologiju i onkologiju (ESTRO) i Ruske akademije medicinskih nauka za terapijsku onkologiju (VONS), kao i Evropske asocijacije za onkološku hirurgiju (ESSO), Evropske asocijacije za medicinsku onkologiju (ESMO), Međunarodne asocijacije pedijatrijske onkologije (SIOP) i Balkanske unije onkologa (BUON). Najveću zaslugu za međunarodna članstva u hirurškoj onkologiji imaju profesor dr Radmilo Tomin i profesor dr Radan Džodić. Lekari Instituta postaju poznati i cenjeni u inostranstvu.

Od 1994. do početka 1995. godine, vršilac dužnosti načelnika Hirurške službe je Prim. Dr sc. med. Drago Trninić. Od februara 1995. godine, Hirurškom službom IORS-a rukovodi profesor dr Radan Džodić. Uvode se nove dijagnostičke metode u onkološkoj hirurgiji, kao i nove operacije u preventivnoj i kurativnoj hirurgiji raka, hirurgiji metastatske bolesti i rekonstruktivnoj hirurgiji raka, posebno kod raka dojke. Razvija se kurativna hirurgija tiroidnog karcinoma. Uvode se nove metode u prevenciji teških hirurških komplikacija kod tiroidnog karcinoma, kao i operacije na paratiroidnim žlezdama. Zanavljaju se operacije tumora nadbubrega i bubrega, kombinovane sa prethodnom alkoholnom perfuzijom, i osavremenjuje se hirurgija tumora digestivnog trakta. U prvoj polovini 2000. godine, na mestu vršioca dužnosti direktora Službe hirurgije nalazio se Prim. dr Aleksandar Janković. Od 2001. do 2010. godine, na čelu Službe hirurgije nalazio se Dr sc. med. Momčilo Inić. Godine 2007. Služba hirurgije prerasta u Kliniku za onkološku hirurgiju IORS-a. Do polovine 2013. godine, na mestu Direktora Klinike bio je asistent Dr sc. med. Srđan Nikolić. Trenutno je vršilac dužnosti Direktora Klinike dr Vladan Pošarac, dok je VD direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije profesor dr Radan Džodić.

Osnivanje Udruženja Onkoloških Hirurga Srbije (UOHS)

Godine 2003. na Institutu se osniva Udruženje onkoloških hirurga Srbije (UOHS) sa ciljem primene znanja i veština u hirurgiji solidnih malignih tumora. Prvi predsednik UOHS bio je Dr sc. med. Momčilo Inić (u dva mandata), sa Akademikom profesorom dr Branimirom Gudurićem i profesorom dr Radanom Džodićem, kao potpredsednicima.

Od decembra 2011. godine, predsednik UOHS je profesor dr Radan Džodić, potpredsednici: Dr sc. med. Momčilo Inić i profesor dr Andrija Golubović, generalni sekretar: docent Dr sc. med. Ivan Marković, sekretar: Mr sc. med. Marko Buta, blagajnik: dr Igor Đurišić.

    Tokom 12 godina održano je 9 Simpozijuma, sa međunarodnim učešćem:
  • Karcinomi štitaste žlezde (dijagnostika i lečenje)
  • Disekciona hirurgija
  • Rak dojke (dijagnostika i lečenje)
  • Sarkomi mekih tkiva (dijagnostika i lečenje)
  • Lečenje melanoma i malignih bolesti parenhimskih organa gornjeg abdomena
  • Hirurgija tiroidee i paratiroidea
  • Hirurgija minimalnog raka dojke
  • Rak štitaste žlezde, vodiči za rak dojke, melanom kože, palijativna nega u onkologiji i specijalna predavanja
  • Novine u dijagnostikovanju i lečenju raka dojke
    Posebna polja interesovanja i rada UOHS su sledeća:
  • Da unapredi hirurške procedure koje se koriste bilo samostalno bilo sa drugim terapijskim modalitetima
  • Da osmišljava i sprovodi edukaciju i obuku u hirurškoj onkologiji na svim nivoima
  • Da osmišljava i organizuje klinička i labaratorijska istraživanja
  • Da učestvuje u drugim onkološkim udruženjima u zemlji
  • Da promoviše i organizuje multidisciplinarnu saradnju između specijalista u različitim granama onkologije
  • Da ostvaruje saradnju sa drugim onkološkim asocijacijama u svetu i postaje njihov član

IORS i UOHS već vrše obuku hirurga iz Srbije, sa planom da postanu edukacioni centar za onkološku hirurgiju za ceo Balkanski region.

UOHS je postalo član Svetske federacije društava Hirurške onkologije (WFSOS) u junu 2012. godine, a član Evropskog udruženja Hirurške onkologije (ESSO) u septembru 2012.

U novembru 2014. godine, profesor dr Radan Džodić je postao potpredsednik WFSOS.

Sadašnja struktura Klinike za onkološku hirurgiju IORS

Godine 2007. Služba hirurgije Instituta je prerasla u Kliniku za onkološku hirurgiju (KOH) u okviru IORS, a trenutni VD direktora Klinike je dr Vladan Pošarac. U sastavu KOH postoje Služba hirurgije, sa 5 kliničkih Odeljenja i Služba anestezije sa reanimacijom, sa dva klinička Odeljenja. Operacije se izvode u 5 modernih operacionih dvorana, opremljenjih najsavremenijim aparatima i u Dnevnoj hirurškoj bolnici u poslepodnevnim satima. Intenzivna nega ima 11 postelja. Godišnje, na KOH se obavi preko 5000 hirurških intervencija iz oblasti dijagnostičke, terapijske, rekonstruktivne i palijativne hirurgije tumora dojke, endokrine hirurgije (štitasta žlezda, paraštitasta žlezda, nadbubreg), tumora kože, mekih tkiva i melanoma, tumora digestivnog trakta (želudac, tanko i debelo crevo,jetra, slezina, bubreg i retroperitoneum), tumora ginekoloških lokalizacija (vulva, materica, jajnici), tumora glave i vrata, tumora pluća i drugih. Respektabilan je i broj reoperacija zbog recidiva bolesti svih lokalizacija. Na Klinici se izvodi nekoliko naučno-istraživačkih projekata kojima rukovodi profesor dr Radan Džodić.

Budućnost

Klinika za onkološku hirurgiju IORS je najveća ustanova tog tipa u Srbiji. Poseduje moderne tehničke mogućnosti za izvođenje savremene nastave iz onkološke hirurgije. Valjanom edukacijom studenata i doktora može se unaprediti rano otkrivanje bolesti i popraviti preživljavanje jer, posle kardiovaskularnih, maligne bolesti nose najveću smrtnost. U skorijoj budućnosti, neophodno je povećati broj nastavnika i saradnika na Katedri hirurgije – Onkologija, u specijalističkoj i subspecijalističkoj nastavi, kao i za izvođenje nastave iz predmeta Osnovi kliničke prakse i Prva pomoć na početnim godinama studija medicine. Specijalnost Onkološka hirurgija je najmlađa, 19. specijalnost u rastućem broju evropskih zemalja, a to očekuje i zemlju Srbiju. Klinika za onkološku hirurgiju IORS poseduje sve neophodne tehničke i ljudske potencijale za ostvarivanje tog cilja.

Prijatelji Udruženja